Migranti Muhamed i Atusa prešli na pravoslavlje i postali Mihailo i Teodora

Migranti Muhamed i njegova supruga Atusa iz Irana, koji borave u Centru za azil u Banji Koviljači, početkom godine su u crkvi Pokrova presvete Bogorodice u Loznici uzeli pravoslavnu vjeru i dobili imena Mihailo i Teodora.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.

A dok čekaju završetak procesa za dobijanje azila u Srbiji, 9. decembra u Beogradu održaće prvu izložbu zajedničkih slika i rukotvorina.

Loading...

U sobi od samo pet kvadrata nalazi se privremni dom, ali i mali atelje Muhameda i Atuse, odnosno Mihaila i Teodore. Slikanjem i bakrorezom, kažu, pokušavaju da se osjete korisnim, ali i da prekrate vreme koje provode u Centru za azil, pričaju za “RTS”.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.

“Slikanjem i kaligrafijom bavim se još od detinjstva. Slikam motive iz persijske poezije, koja je veoma važna za naš narod, i na taj način pokušavam da napravim vezu između Irana i Srbije. Na mojim slikama nalaze se i konji, koji su moja velika ljubav, jer sam bio prvak u jahanju, ali i portreti žena koje simbolišu lepotu”, kaže Muhamed, odnosno Mihailo, iz Irana.

Mihailo i Teodora ne žele da odu u zemlje zapada, već svoju budućnost vide u Srbiji. Oboje su visokoobrazovani, a Mihailo je u Iranu radio kao istoričar umjetnosti i arheolog.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.

U Srbiji borave već više od godinu dana, a 10. decembra obilježiće i krsnu slavu – svetog Jakova Persijanca.

“Mislim da je Srbija sigurna i lepa zemlja. Volim vaš narod, veoma ste ljubazni i prijateljski nastrojeni. Stekao sam mnogo prijatelja ovde i mogu reći da se osećam kao kod kuće”, navodi Mihailo za “RTS”.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.

“Zatražili smo dozvolu za azil u Srbiji i ukoliko je dobijemo, planiramo život van azila, svoj dom i porodicu. Nastavićemo da se bavimo umetnošću, i da pokušamo da srpskom narodu približimo kulturu Irana”, ističe Atusa, odnosno Teodora.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.Fotografija Stranicaa.

Mihailove slike i Teodorini bakrorezi biće izloženi u Matici iseljinika i Srba u regionu u Beogradu. Pomoć oko organizacije, ali i nabavke materijala dobili su od Komesarijata za izbjeglice, organizacije IOS, i Centra za azil u Banji Koviljači.

Comments are closed.

U skladu s novom europskom regulativom, USN je nadogradio politiku privatnosti i korištenja kolačića. (Cookies) Kolačiće upotrebljavamo kako bismo vam omogućili korištenje naše online usluge, što bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost našeg portala, prikaz reklamnih sadržaja i ostale funkcionalnosti koje inače ne bismo mogli pružati. Daljnjim korištenjem portala, suglasni ste s korištenjem kolačića. Prihvati Pročitaj više